Крај школске године у Ђуриној школи

Шта раде Ђурини ђаци кад звони за крај школске године? Иду кући, зашарене град и одиграју за Мају...

И пре него што се кончно одјавимо, а одјављивања је ове године било пуно, ево како су изгледали последњи дани ђака Основне школе „Ђура Јакшић“. Малци су последње дане проводили у Скореновцу, а ови старији на крају града у Пољопривредној школи. Ту смо направили заједничке фотографије, одатле испратили матуранте, договарали се, разговарали, прижељкивали да се вратимо одакле смо дошли. Пуних месец дана као подстанари, ђаци наше школе су се ипак у пуном сјају појавили да подсете на себе последњег дана у школској години, у петак, 13. јуна. Млађи су зашаренили град својим веселим маскама, старији су играли игру...

Шарени крај школске године: маскенбал као порука

У петак, 13. јуна, ученици млађих разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ обележили су крај школске године весело и креативно – маскенбалом који је окупио малишане у школском дворишту. Овог пута није било унапред задате теме. Свако дете је добило прилику да одабере маску по сопственој жељи и представи је другарима, наставницима и суграђанима.

У поворци која је прошетала улицама града могли су се видети суперхероји, животиње, омиљени ликови из цртаних филмова, као и маске настале из дечје маште. Поворка је кренула из школског дворишта, наставила поред Спортске хале и Пикове зграде, затим ушла у главну улицу и прошетала до великог парка код Змајеве школе. Шетња је завршена испред Центра за културу, где је, уз музику, приређено кратко заједничко дружење.

На челу поворке ученици су носили транспарент са поруком: „И ми смо ту, не заборавите на нас!“. Овим су подсетили да су последњих месец дана наставу похађали у ОШ „Жарко Зрењанин“ у Скореновцу, где су били лепо примљени док се зграда њихове школе обнавља. Ипак, са надом и нестрпљењем очекују да у септембру поново кроче у своју школу – у место које нема замену, јер она није само зграда, већ простор у коме су одрасли, учили и стасавали.

Маскенбал је, поред забаве и дружења, био и прилика да се заокружи једна необична и изазовна школска година. Уз транспарент, костиме и дечју енергију, ученици су послали једноставну, али важну поруку: школа је више од наставе – она је место које нам недостаје!

Игром за крај школске године: „Хоћу кући“ за Мају

О томе кроз шта смо све прошли већ се све зна. Где смо били – и то се зна. А давно, на самом почетку школске године, пре него што је све почело, драмска секција Основне школе „Ђура Јакшић“ изнедрила је још једну своју представу, која је некако остала по страни услед свих околности које су направиле праву буру у нашим редовима. И као да смо знали: ако се мало замислите над насловом, сасвим вам јасно говори оно што је у срцима сваког наставника и ђака наше школе: ми бисмо кући!!!

План је био да ову своју представу прошетамо кроз Србију и вероватно бисмо то и урадили. Било је речи и о такмичењу које нас давно није видело и о пријави за Котор, али стварност нас затекне својим замкама. На крају смо њоме увеселили своје другаре за Дан школе у новембру и гостовали у ковинској болници, па је ни публика, чини се, није видела довољно, као што нам се чини да није постигла оно што је својим веселим сликама и сјајном игром одличне екипе драмске секције заслужила. Најјачи утисак – деца је нису довољно играла, и тога смо остали жељни!

Ипак, на крају је ова наша игра прерасла сва такмичења и све лепоте Котора, јер смо је тог 13. јуна, последњег дана школе, одиграли у свом граду, на отвореном, на платоу испред Центра за културу, а повод није био само подсећање да смо ту, већ нешто много веће и значајније – играли смо за Мају! Тиме смо се на најлепши могући начин укључили у хуманитарну акцију за опоравак и оздрављење наше суграђанке Маје Николић.

И било је дивно!

Иако смо у последњем тренутку схватили да претходне пробе на овом месту, на којима смо вежбали говор на отвореном, нису помогле да се чујемо, прихватили смо предлог старих пријатеља из Центра за културу да радимо са два бежична микрофона. Публика је тако гледала и пробу са вежбом за кретање два микрофона и поставку сцене и ситну нервозу пред наступ и све...

Али чаролија није изостала. Наши су се глумци снашли као да су милион пута играли овако, још једном зашаренили град, умирили публику својом игром, засмејали и развејали лепоту по читавом тргу. Расвета се палила и помешала се са рефлекторима, кутија за Мају се пунила, а вече се претворило у праву светлуцаву дечју срећу, подељену са својим градом и увећану за једно заједничко добро дело. 

Вече и школску годину смо завршили заједничким дружењем у оближњем кафићу са спојеним столовима, уживајући још мало у дружењу којег као да никад није доста међу „Ђуринима“. На тај начин волимо своју школу, где год да смо, на тај начин волимо свој град и волимо Мају!

На тај начин смо подсетили да је Основна школа „Ђура Јакшић“ тамо где су њени ђаци, а мало смо подсетили и да хоћемо кући!