Прва училишта (стари српски назив за школу) била су поред цркава или манастира, па је школство у Ковину везано за име свештеника Пане код кога је неколико ђака изучавало писменост од 1695 - 1705. године. Ковинска школа помиње се још 1776. год. у попису школа. Тадашњи учитељ био је Арсеније Милошевић, ђакон, касније свештеник. Након протеривања Турака 1788. год. у попису зграда помињу се две школске зграде – српско-православна и немачко-католичка. У српској школи у то време учитељ је био Павле Јосиповић из Руме.

Према запису из 1813. год. за православну школу је речено да је дотрајала, склона паду, и да постоји потреба за већом зградом за још најмање 50 ученика (уписан је био 51 ђак - 45 дечака и чак 6 девојчица). Од 1830. год. школа је имала једно одељење, да би се број деце постепено повећао и 1872 год. уписано је 253 ученика. Настава се већ одвијала у новој школској згради подигнутој 1860.године. На основу Закона о школама из 1868. год. школа је била дворазредна, 1883. четвороразредна, а 1884. постала је шесторазредна. Управу над школом од 1868. год. вршио је Школски одбор. На основу Наредбе Краљевског Надзорника из 1896.год. виши разреди ( 4.5.6.) немачких, српских и румунских одељења постају мађарска одељења и у њима се искључиво предаје на мађарском језику. Забавиште је прикључено школи 1897.године.

Из просторија школе се 1912. год иселила Грађанска школа која почиње са радом 1913. год. у новој школској згради - данашња ОШ “Ђура Јакшић”. Избијањем И светског рата 1914. год. школа је претворена у касарну, а наредне године војска се иселила из ње. До 1918. год. школа носи назив “Општинска основна народна школа”. Српске трупе улазе у Ковин 1918. године, а 1919. год. на ове територије примењује се школски Закон Краљевине Србије из 1904. год. по коме су школе могле бити државне или приватне. У Ковину је ова државна школа била организована и за припаднике националних мањина – Немце, Мађаре, Румуне уз обавезно учење државног језика - српског језика. Школа све до 1935. год. носи назив “ Државна основна школа у Ковину”.

По избијању II светског рата настава се одвијала претежно на немачком и мађарском језику. За време рата школа није радила у својој згради већ у закупљеним просторијама и то све до 1945. год. После рата 1946. год. школа добија назив “ Основна школа” ( школа има румунска и мађарска одељења док се немачка укидају). Школске 1945/46. год. био је уписан 791 ђак. Румунска и Мађарска одељења се гасе касних шездесетих година, јер није постојало интересовање родитеља да се ученици образују на овим језицима. Одлуком Школског одбора, од 16. августа 1957. год. школа постаје осмогодишња и добија назив који и данас носи Основна школа “Ђура Јакшић”.