Марко Краљевић није најстарији светски путник

Или можда, ипак, јесте? Можда то није знала ни песникиња, ни цела библиотека, ни све остале библиотеке на целом свету, можда то нико не зна осим „Ђурине деце“…

Дилема о Марку Краљевићу и најстаријем светском путнику десила се управо данас, усред среде, скоро па усред октобра,  четрнаестог, лепојесењег, а баш нигде друго него на дружењу с песникињом Лелом Стојановић у градској бибиотеци, местом по себи чаробном чак и без јесени и без светских путника.

Дилемом је отпочела ова весела школска среда за ученике од трећег до петог разреда „Ђуриних“ највернијих читалаца, који су, у пратњи својих наставница, присуствовали сусрету с песникињом, од које су могли чути да је први светски путник био нико други него Србин човек – Милорад Рајчевић. Додуше, спорили су се „Ђурине паметнице“, тврдећи да би то морао бити Марко Краљевић, али убрзо по сазнању ове велике истине и теме којом се бави Лелина нова књига „Мистерија златне књиге“, „Ђурине“ паметне главице су мудро закључиле да ствар о Марку није нико записао, па се рачуна овај други Србин као први светски путник. Путник је стварно постојао, на пут га је испратио наш краљ лично, путник је имао књигу и краљ му се први у њу уписао. А онда су се, како је путовао, у мистериозну књигу уписивали сви – и Тесла, и Пупин, и разни светски људи, а књига је, заједно са стварним путником и стварним потписима стварно нестала на Хиландару. У овој књизи можда постоји расплет, али је среда у библиотеци донела још толико дивних прича. Баш је свашта изашло из књига ове драге песникиње са југа: и спржена коса веселе вештице Нике која није знала да пегла, и способна мачка која јој је заказала фризера, истрчали су загрљаји, вицеви, заљубљивања, мачке и пси који знају и оно што им никада пре нико није рекао, слова и знаци за децу која не говоре, а које знају и животиње, деде који чувају унуке и унуци који чувају деде, вештице које раде само добре ствари, читали су дивне неке и чудесно веселе песме наши ђачићи и десио се, тако, читав свет измешаних и шарених истина, спојених онако како то бива кад се на истом месту нађу деца, писци и књиге.

Диван и весео дан у Библиотеци „Вук Караџић“ у Ковину! Тешко да сте ове среде у нашем граду могли чути, видети или замислити  лепше ствари и тешко да бисте се могли одлучити да ли веселије и шашавије мисли, идеје и речи долазе из књига песникиње Леле Стојановић или из дечјих одговора који су по себи цео један свет магије и неустрашивих истина какве нам увек затребају када пожелимо да нам дан и свет изгледају лепши и постану бољи!