Радионица невидљивог писма

 Љубав је…

Прича о невидљивом писму датира још из античких времена и, без обзира колико је стара, увек једнако привлачи пажњу. Техника је много, али је за овај 14. фебруар изабрана она метода помоћу  које ће ученици 7. и 8. разреда на часовима хемије, први научити, а други обновити – знање о индикаторима киселина и база.

 И тако, док су седмаци учили да су индикатори супстанце које мењају боју сходно средини, а осмаци обновили које све супстанце могу бити индикатори, и једни и други су размишљали о томе шта за њих значи љубав у најширем смислу те речи.  Ево и како.

Ученици су радили у пару. Једни су невидљивим мастилом (раствором соде бикарбоне) писали речи које представљају љубав, док су други написане речи дешифровали алкохолним раствором куркуме. Поред речи на српском језику, писале су се речи и на енглеском и румунском.

Нашу радионицу посетили су и неки млађи ученици, библиотекарка, наставнице енглеског и румунског језика и наш вероучитељ Душан, који нас је подсетио да се по нашем календару на овај дан празнује Свети Трифун, заштитник виноградара, осврнувши се притом и спојивши два празника и две културе у један општи закључак – да сваког дана треба да буде Дан љубави.

Сви ученици су били веома посвећени и у лепој атмосфери стицали нова знања.