Школска 2021/2022. година

У сусрет Тршићу

(уз подсећање на Ковин као центар округа)

Како се ближи дан Републичког такмичења из српског језика и језичке културе, част нам је известити јавност о успесима наших ђака са овог такмичења, које је на крају резултирало пласманом и наше ученице 8. разреда Катарине Радивој, која ће нас, уз менторство своје наставнице Маше Вулетић, ове године представљати у Тршићу, где се ово такмичење традиционално, годинама уназад, одржава.

Подсетићемо, на републичко такмичење пласирају се најбољи ученици седмог и осмог разреда основне школе, али се ту не завршава и успех представника наше школе на овом такмичењу. Наиме, како смо пропустили да који редак напишемо о свом неизмерном поносу због успеха наших ђака на претходном нивоу овог такмичења, учинићемо то овом приликом. Разлога за оволико кашњење у извештавању неизмерно је много, од чега је први и највећи била чињеница да је, како смо раније најавили, организатор окружног такмичења била управо наша школа. Ово је подразумевало велики ангажман запослених у школи пре и после такмичења, које је немогуће објаснити, посебно када се имају у виду услови под којима се ово такмичење организовало, велики број учесника из целог округа, али и чињеница да школе за ово не добијају никаква додатна материјална средства, која, ваља бити правичан и до краја јасан – уопште нису мала. Тако је довијање да се покажемо као добри домаћини без динара у буџету био подвиг достојан дивљења, тек мало мањи од оног који смо успели да постигнемо одличном организацијом и још бољим резултатима. С тим у вези најмање што можемо је да се захвалимо свим колегама који су одвојили своје слободно време викенда и дан провели добровољно и без накнаде радећи у неком делу организације – од дежурства до осмишљавања реализације такмичења. Они ће у овом тексту бити невидљиви јер неименовани, али у нашим очима велики као небо, нарочито зато што је готово увек реч о истим људима, који никада не постављају питање и сами се јаве да помогну кад такви дани дођу, а има их. Хвала им!

Уз такву подршку и велики ентузијазам колега, наравно да се увек нађе још нека мрва снаге код оних због којих се све ово ради: ваше и наше – деце. Тако су наставнице српског језика Маша Вулетић, Марија Михајлов Ђорђевић и Данијела Станковић Ћулибрк неизмеран број дана проводиле радећи са својим ђацима – од учења у школи после наставе, током наставе, али и на састајањима код куће, када је рад умео да потраје до касно у ноћ. Многи од дана били су заиста дани без предаха, посебно за ученике на чији смо успех поносни: Тара Лукић, Лука Богдановић, Растко Ћулибрк, Милица Петковић и Катарина Радивој. Посебно је важно поменути да је овде реч о деци која су се, паралелно са овим, истовремено окушавала и на другим такмичењима – од смотре рецитатора, Кенгура без граница, Wilkommen-а, биологије, физике, и републичког такмичења у шаху, због којег је један део ове наше сјајне екипе – Милица Петковић са својом наставницом Маријом, отпутовала у Ниш како би у истом дану стигла на оба такмичења… Ако икако можете да замислите темпо и велики рад ове деце током тих неколико месеци – од фебруара до краја априла, схватићете због чега смо толико поносни на њих. Ученици 5. разреда Растко Ћулибрк и Лука Богдановић освојили су друго место у округу, а исти пласман постигла је Милица Петковић, ученица 6. разреда, радећи тест у Нишу. За овај узраст то је уједно и завршни ниво такмичења, а Катарина Радивој, ученица завршног разреда, освојивши исти пласман на окружном, стала је у ред најуспешнијих ученика у Србији и у наредним данима представљаће нашу школу у Тршићу. Овај текст је и једна велика подршка њој и њеној наставници за напоре које подносе у овим данима, за наставнике и ђаке не баш најлакшим… Желимо им успех, срећу на такмичењу у Тршићу и дане достојне најлепших сећања!!!

На крају, поновићемо нешто што треба понављати: сви ови људи, поменути и непоменути у овом тексту, и сва ова деца, неко су ко ради најлепше ствари за ову нашу намучену земљу и намучене људе у њој, па бисмо волели да од њих почне да се шири ово што би се лако и без претеривања могло назвати чудо. Много су свог времена посветили за ове своје успехе, а ни они, нити њихове наставнице, нити помоћно особље, ни дежурни наставници – знали су унапред и знају одувек – од својих поклоњених сати, дана, ноћи  и слободног времена, а деца од  такмичења, неће имати никакву материјалну или било коју другу корист, укључујући чак ни ону код уписа у средње школе. Они то раде јер носе још мало преостале дивоте, доброте, а за нас старије – наде!

Чувајмо их и волимо их, биће довољно!

Данијела Станковић Ћулибрк

Пратите нас

Е-пошта

uprava@os-djurajaksic.edu.rs