Дигитално насиље

 Дигитално насиље и злостављање је злоупотреба информационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства и остварује се слањем порука електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб-сајта (web site), четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и сл.

Шта је дигитално насиље?

Под дигиталним насиљем се подразумева коришћење дигиталних технологија (тј. Мобилних телефона и интернета), а са намером да се особа на коју је насиље усмерено повреди, понизи и узнемири, као и да јој се нанесе нека штета. Дигитално насиље подстиче групну мржњу, узнемиравање, праћење, урушавање приватности, вређање на било којој основи, као и ширење непримерених и увредљивих коментара на рачун друге особе.

Насиље путем интернета може да се испољава на више другачијих начина. Облици дигиталног насиља који су најраспрострањенији су претње, узнемиравање, уцењивање, злоупотребљавање туђих личних података и/или фотографија, сајбербулинг, прављење и коришћење лажних профила, сексуално злостављање путем интернета, дечја порнографија, говор мржње, различите преваре путем интернета...

Дигитално насиље се може сматрати релативно новим феноменом, а може се дефинисати на различите начине. Поред термина дигитално насиље можемо пронаћи и насиље на интернету, сајбер насиље, електоронско насиље, сајбербулинг итд.

Насиље на интернету може да се испољава на другачије начине, а облици који се најчешће срећу јесу:

- постављање узнемирујућих, увредљивих или претећих порука, слика или видео-снимака на туђе профиле или слање тих материјала СМСом, инстант порукама, имејлом, остављање на чету;

- снимање и дистрибуција слика, порука и материјала сексуалног садржаја;

- узнемиравање телефонским позивима;

- лажно представљање, коришћење туђег идентитета, креирање профила на друштвеним мрежама на туђе име;

- недозвољено саопштавање туђих приватних информација, објављивање лажних оптужби или гласина о другој особи на профилима друштвених мрежа, блоговима итд;

- промена или крађа лозинки;

- слање вируса;

- исмевање у онлајн причаоницама и на интернет форумима, непримерено коментарисање туђих слика, порука на профилима, блоговима;

- игнорисање, искључивање (нпр. из група на социјалним мрежама), подстицање мржње (по различитим основама) и др.

Сајбер насиље може да се врши директно или индиректно (уз помоћ посредника). Могуће је уплитање и других особа, чак и без њиховог знања (нпр. коришћење имена или адресе без дозволе).

Дигитално насиље је најраспрострањеније међу млађим генерацијама, али дешава се и да одрасле особе врше насиље над децом – малтретирају их или прогањају уз помоћ интернета. Важно је напоменути да је то кривично дело које је кажњиво законом.

Одрасле особе (сексуални предатори или насилници) могу лажно да се представљају на интернету и тако уђу у комуникацију са децом и младима, а све у циљу да их сексуално злоупотребе.

У том случају говоримо о сексуалном дигиталном насиљу или сексуалној злоупотреби путем интернета.

Сексуални предатори на интернету се служе „грумингом“ – поступцима који су предаторски мотивисани, а уз помоћ којих ће успоставити контакт и комуниацију што ће довести до физичкох приступа детету. Како су истраживања показала, ови предатори су најчешће мушкарци, а њихова занимања и узраст су различити.

Још једаним обликом дигиталног насиља може се сматрати секстим, односно слање и шеровање садржаја са експлцитним сексуалним садржајем на друштвеним мрежама или интернету. Иако можда делује безазлено, секстинг може да има велике последице, поготово када су у питању малолетна лица.

Наиме, поседовање и ширење фотографија и/или видео-снимака са сексуалним садржајем на којима су малолетна лица, према Кривичном закону Републике Србије , спада у поседовање дечје порнографије, чак и ако особе на сликама шаљу експлицитне материјале или дају пристанак да се фотографишу или снимају и кажњиво је затвором према члану 185 (Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију).

Садржаји који се размењује на овај начин, може да падне у погрешне руке и тако стигне до других особа којима није намењен. У овом случају фотографије и видео снимци могу да се користе за злостављање, малтретирање и прогањање уз помоћ интернета.

Дигитална писменост

Дигитална писменост је способност да се пронађу, анализирају, створе и пренесу у дигиталним формату различите информација. Дигитална писменост је скуп знања и вештина које су у вези са употребом дигиталних технологија (рачунари, лаптопови, смарт телефони, таблети...).

Због свега наведеног, дигитална писменост је једна од кључних вештина које су неопходне сваком човеку у 21. веку, а налази се на списку од осам кључних компетенција за целоживотно учење и активно учествовање у друштву.

Еврпоски парламент дефинифе дигиталну писменост као способност критичког и безбедног коришћења технологије на послу, у слободно време и у комуникацији.

Скоро све дефиниције дигиталне писмености у први план истичу креативно и критичко коришћење информација, као и решавања потенцијалних проблема у дигиталном окружењу и безбедно коришћење дигиталних технологија.

Данас је неопходно дати подршку развоју дигиталне писмености кроз формално образовање како би млади били спремни и способни за коришћење дигиталних технологија безбедно и сигурно.

Основне дигиталне вештине су данас потребне и на послу, али и ради једноставних облика комуникације у свакодневном животу. Данас се развијају нове дигиталне услуге, попут е-управе и е-трговине које су намењени лакшем животу грађана са дигиталним вештинама. Функционална дигитална неписменост може да изложи грађане, посебно млађе и рањиве групе, злоупотребама нових технологија.

Преузето са https://cuvamte.gov.rs/