Писмени задатак из српског језика ученице Ивоне Жегарац

Да сам ја Босоноги

Склапам очи и стварам себи немогуће слике и догађаје.

Одједном сам се нашла у шареном, сунчаном свету где је све лепо, мирисно и насмејано. Ту и дрвеће може да  хода, птице да говоре, а трава да пева. Маштам да имам крила и да могу да летим као птица, а сви да ме гледају и диве ми се. Летим на други крај планете. Летела бих све до Месеца. Дотакла бих звезде на небу. Полетела бих и на ћилиму преко пустиња и планета. Летела бих све до Кинеског зида, а у Африци бих се играла са жирафама и леопардима. У Паризу бих видела Ајфелов торањ, а у Њујорку Кип Слободе. Пливала  бих са китовима у океану  и ронила дуго без ваздуха. Делфини би ми били пријатељи. 

Машта је некад мој најбољи пријатељ. Машта је најбољи начин да остваримо све што иначе не можемо. Зато уживам и радујем се сваком тренутку који могу да проведем маштајући.

Ивона Жегарац, 4-2 одељење