Распуст без суза

Најчешћи извор дечијих радости, али и дечијих патњи и суза јесте школски успех, односно неуспех.

Када утихне звук последњег школског звона у овом полугодишту, почеће зимски распуст за све ђаке, али не и време одмора и радости. За ђаке који постижу слабији успех  и њихове родитеље долази време које доноси  хладнију и непријатнију атмосферу, често лишену топлих, нежних, и угодних породичних односа и комуникације.

Неуспех детета не треба да прати:

  • претерана љутња и изрицање оштрих казни
  • равнодушност и незаинтересованост за успех
  • ''купопродајни'' однос између родитеља и детета ''Ти мени добре оцене, а ја теби компјутер, мотор, патике...''

Важно је знати каквим реаговањем родитељи могу помоћи свом детету да крене правим путем ка бољем успеху.

Сам неуспех детету тешко пада.  Ако га родитељи због тога још и невешто кажњавају – претње, увреде, омаловажавање детета нпр.

''Неспособан си за школу, брукаш породицу, изгубио си џепарац, више нема излазака...'' онда се код детета још више појачава несигурност у себе, неспремност и не мотивисаност да уложи више напора и постане успешнији у учењу и школи.

У таквој породичној атмосфери дете не наилази на разумевање и подстицај за учење, који су му као храна потребни, већ се осећа одбаченим и губи потребу за учењем и психичку равнотежу.

Најбољи начин да се помогне детету је да дете правилно схватимо и прихватимо га као личност.

Дете које не постиже успех хронично пати од несигурности и треба му помоћи да поврати изгубљено поверење и стекне ново поверење у себе, своје снаге и околину. Вредност дететове личности не треба мерити и доживљавати само кроз школски успех и неуспех.

Морамо показати спремност да се и у ситуацијама  кад има нежељене резултате са љубављу  односимо према њему, да му својим присуством, разговором, саветом дамо до знања да верујемо у њега, да он може постићи бољи успех и да желимо да му помогнемо.

Тако ћемо код детета подстицати његово самопоштовање, жељу за учењем и напредовањем, потрбу за постигнућем и друге особине које су неопходне за бољи успех.

Кроз такав начин реаговања дете ће најпре схватити да искључиво од њега зависи његов успех, те због тога родитељи не треба да паниче.

Учење је унутрашња потреба коју ученици који постижу слабији успех  још нису осетили и зато га доживљавају као терет. Помозимо им да ту потребу што пре доживе и тиме ће се у многоме променити њихово образовно понашање.

На крају не треба заборавити да су сваком ђаку потребни:

  • одмор, игра, разонода и пуно искрене, топле породичне атмосфере.
  • да није тако, зимски одмор за све ђаке не би ни постојао.

*Све наведено важи и за крај наставне године, односно за летњи распуст.

 

Текст припремила педагог  школе
Иванка Момиров

Пратите нас