Екскурзијашење петака

Тако дуго ишчекивану екскурзију петаци су отпочели у рано јутро 27. маја. Временска прогноза – никаква, сасвим у духу пролећа 2019. године: облаци, киша и пљускови. Но, јутро је обећавало: сунце се пробило кроз облаке, сендвичи спаковани, забрањени чипсеви у аутобусу уредно скривени у ранчевима, важнији и од самих кишобрана... екскурзија је отпочела.

Као и претходних година, петаци наше школе традиционално обилазе Ковачицу и Музеј наивне уметности, где се прави прва пауза. Испред Музеја појели су део својих брижљиво спреманих залиха, а онда одслушали приче о наивном сликарству, погледали тренутну изложбу, купили понеки сувенирчић и наставили даље. Убрзо затим, нова прилика за разгледање је била Идвор и Музеј Михајла Пупина, о коме су штошта чули из предавања локалног кустоса, али и из кратког филма о животу и делу овог нашег великог научника. Одмах потом имали су прилику и да виде његову родну кућу и неколицину личних ствари у њој. Време и даље пристојно, облаци прете, али се још уздржавају. Свом силином се навијало да киша не поквари вожњу бродићем, која је била планирана одмах после Идвора.

Резерват природе Царска бара био је можда нејлепши део екскурзије. Тамо су се наши ђаци провозали бродићем по бари, уз неизмерно занимљиву причу локалног водича који је говорио о броду, о бари, о разлици трске и рогоза, о разлозима што комараца у бари нема, а у насељеним местима их има. Занимљивост је била и то што су ђаци одговарали на питања, за која су били награђени приликом да управљају бродом, о чему сведоче фотографије неколицине њих за кормилом брода!

И толико од сувог времена, надаље је екскурзија протекла у знаку кише. Не неке баш наопаке, али не баш ни пожељне на екскурзијама. Екскурзије подразумевају неколико важних ствари, а најважније су две: лепо време и сладолед који се мора купити и појести, зато се носи џепарац. Пре сладоледа, међутим, отишли смо на ручак, појели сласне шницле и колаче, а потом продужили према Завичајном музеју у Зрењанину, где је и ова генерација имала прилику да види свашта: од разних врста оружја из разних историјских периода, преко археолошких ископина које сведоче о богатој и разноликој прошлости наших крајева, па до изгледа соба типичних за народе који живе на нашим просторима: румунска, мађарска, словачка, српска... Потом кратко панорамско разгледање градске куће у Зрењанину и полазак у Српску Црњу, родно место Ђуре Јакшића.

Киша, киша, киша...

Врло пажљиво су петаци послушали причу о историјату родне куће нашег песника и сликара, где су имали прилику и да виде неке од оригиналних записа и писама, песама Ђуре Јакшића, а после тога да у цркви виде и његове фреско-слике, потпуно друкчије и оригиналне, сликане према ликовима из његовог окружења и са ореолима који не дозвољавају било какво поређење са уобичајним сликарством ове врсте. Дивни наш Ђура Јакшић! И, пре одласка на суштиску дестинацију сваке екскурзије –  продавницу сладоледа, сликали су се испред мурала, осликаног на порти цркве, коју је подигао управо отац Ђуре Јакшића и у којој су Јакшићи и живели.

Киша и даље, али сладоледу то ништа није сметало. Једва да смо се отргли од сладоледног заноса и ушли у аутобус, те се запутили кућама. Тај део је трећи најважнији део екскурзије: провод у аутобусу. Није изостао. Појели су све што је било забрањено јести у аутобусу, изгубили гласиће у аутобуском проводу и – стигли у Ковин тек нешто мало пре девет увече. И – до следеће године – причаћемо о овоме што смо на овај начин поделили са вама.

До Тршића – следеће године...

Пратите нас